Moje ime je Amra. Tvoje?
Čudno je kako nekim ogorčenjem čovjek bude sposoban premazati svoju kožu dvoslojnim zaštitnim faktorom tzv. Antiemotivnim zaštitnim mehanizmom. Isti vam pomaže u zaštiti kako od nesnosnih nasrtljivaca koji bi, eto, samo da se poigraju malo s vama tako i od onih koji zapravo nisu ni sami sigurni šta žele u žvotu. A vi ste im se našli nadohvat ruke. Inače je taj Antiemotivni zaštitni mehanizam mač sa dvije oštrice. S jedne strane, omogućava vam da ne budete predmet svakojakog iskorištavanja i šprdancije od svake osobe koja odluči da manipulira vama, što vas naravno čini mudrijim i potpunijim. Po mom mišljenju, na taj način se i sazrijeva. Nikad ne možete znati što volite, dok ne probate ono što ima kiseo okus. Gorčina ostavlja sličan trag u ustima. S druge strane, taj zaštitni mehanizam može da se skori na vašoj koži i stvori neprobojan sloj koji odbija kako lažne tako i one iskrene pokušaje da se prodre u samu srž vašeg bića. Već je opštepoznato da ste tu najmekši. Do vas je da li ćete dopustiti da i vi postanete kiseli zbog nedostatka sunca. Postanete kiseli krastavac. Haha. Moj odbrambeni mehanizam jeste zezancija. Valjda za mene vrijedi da smijehom strah pokrijem. Medjutim, znam ja biti i britka jezika. Pogotovo, ukoliko je neko prema meni bezobrazan. Ne ustručavam se ja upuštati u igranje ping-ponga sa nekim. Moje ljubice bi uvijek rekle da skratim jezik kada to neko zaista ne zaslužuje. Nekad poslušam. Nekad baš i ne. Haha. Rogovi mi već vire ispod kose. Šejtan. Medjutim, da nije sve crno onako kako izgleda dokazuje i činjenica da sam i ja od krvi i mesa. Čak i onda kada mi ogorčenje počinje lagano izlaziti na uši. Divim se osobama koje pokušaju da probaju kakav okus ima moja srž. Moj kiseli krastavac. Haha. Uozbiljit ću se. Naravno, ono što ide i u skladu sa mojim divnim horoskopskim znakom – milim i dragim račićem – tip sam kojeg se treba baš prevesti žedna preko vode da bih iskazala milidozu emocija. To nipošto ne znači da ih nemam. Možda ih imam čak i previše. Medjutim, od izvjesnog straha nabacim svoj Antiemotivni zaštitni mehanizam i osmijeh na lice. Tada je sve pet. Doduše, za one koji me posmatraju. Za sebe se baš i ne bih kladila. U posljednje vrijeme se baš trudim da se ponašam u skladu sa onim što osjećam. Kada mi se smije, smijem se. Kada mi se plače, plačem. Kada mi se budalaše ( a to je najčešće), onda budalašem. To sam ja. Vremenom očigledno dobijam na hrabrosti i da ne glumim. Da budem ono što jesam. Zbog toga me nije ni strah ni sramota uputiti osmijeh onome ko je zaslužio. Niti proliti koju suzu. Možda upravo taj vaš izraz lica pokrene lavinu kod onoga ko vas posmatra. A to vas ništa ne košta. Možda koji gram soli i kap vode. Postigli što želite ili ne, nemojte se ustručavati da budete što jeste. Na kraju krajeva, manje ćete piškiti. Haha.
